1991

Са Википедије

[уреди] Догађаји

[уреди] Јануар—март

• 9. јануар - Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
• 23. фебруар - Основана Српска радикална странка.
• 2. март - У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватсих паравојних снага.
• 9. март - Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду које је организовао Српски Покрет Обнове. Затражена оставка генералног директора радио телевизије Србије Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића. У масовним демонстрацијама на београдским улицама две особе су изгубиле живот. Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.
• 12. март - Председништво СФРЈ, у функцији Врховне команде оружаних снага, одбило предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ. За предлог армије гласали су Борисав Јовић - Србија, Ненад Бућин - Црна Гора, Риза Сапунџију - Косово и Југослав Костић - Војводина. Против су били Богић Богићевић - БиХ, Стјепан Месић - Хрватска, Васил Тупурковски - Македонија. Представник Словеније, Јанез Дрновшек, није присуствовао седници. Видети Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.
• 15. март - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, поднео је оставку на ту функцију.
• 16. март - Слободан Милошевић,у телевизијском обраћању јавности,поручио да се Србија и њени савезници повлаче из рада Председништва Југославије.

[уреди] Април—јун

• 2. мај - У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
• 29. мај - ФК Црвена Звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеја са 5:3 после извођења једанаестераца.
• 25. јун - Парламент Словеније прогласио Словенију независном републиком. Истога дана,Сабор Хрватске прогласио Хрватску независном државом.
• 27. јун - Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза.У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране,погинуло нешто више од 40 особа.
• 30. јун - Стјепан Месић,под притиском Европске заједнице,изабран за председника Председништва СФРЈ.

[уреди] Јул—септембар

• 18. јул - Председништво СФРЈ усвојило одлуку о повлачењу снага ЈНА из Словеније.
• 20. август - У Совјетском Савезу пропао покушај државног удара,тј. збацивања Михаила Горбачова са власти.
• 24. август - Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.

[уреди] Октобар—децембар

• 3. октобар - Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије,и прешло у рад у четворочланом саставу,тј. без чланова из Словеније,Хрватске,БиХ,и Македоније.За председника тзв. "крњег" Председништва изабран Бранко Костић,представник Црне Горе.
• 17. октобар - 4. новембар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.
• 18. новембар - После тромесечне опсаде,Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
• 20. децембар - Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
• 25. децембар - Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР. Истог дана парламент ове земље усваја промену устава, којим се мења име у Руска Федерација, те се признају државе које су прогласиле независност.

[уреди] Датум непознат

• Распад СФРЈ

[уреди] Рођења

За више информација погледајте Категорија:Рођени 1991.

[уреди] Смрти

За више информација погледајте Категорија:Умрли 1991.

• 5. јануар - Васко Попа, српски песник (*1922)
• 11. јануар - Ратко Сарић, српски глумац (*1916)
• 14. јануар - Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)
• 31. јануар - Џон Бардин, амерички физичар и Нобеловац (*1908)
• 3. март - Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (*1909.)
• 24. јул - Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (*1904)
• 28. август - Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
• 9. новембар - Ив Монтан (Иво Ливи), француски шансонијер и глумац (*1921)
• 27. септембар - Милан Тепић, мајор ЈНА, дигао у ваздух складиште муниције у касарни у Бјеловару не желећи да га преда хрватским нападачима и притом и сам изгубио живот. Постхумно одликован Орденом Народног хероја тада још увек постојеће СФР Југославије.
• 28. септембар - Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)
• 30. септембар - Тома Здравковић, српски певач (*1938)
• 24. новембар - Фреди Меркури, певач групе Квин (*1946)
• 15. децембар - Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату (*1915)
• 25. децембар - Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)

[уреди] Дани сећања

[уреди] Нобелове награде

• Физика - Пијер Жил де Жен
• Хемија - Рихард Р. Ернст
• Медицина - Ервин Нехер и Берт Сакман
• Књижевност - Надин Гордимер
• Мир - Аунг Сан Су Ки
• Економија - Роналд Коз

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце