Република Македонија

Са Википедије

Координате: 41° 39' СГ Ш, 21° 43' ИГД

За остале употребе, погледајте Македонија.

Република Македонија
Република Македонија

Застава Грб
Химна Денес над Македонија
Главни град	Скопље 42°0′N 21°26′E
Службени језик	македонски, албански¹
Председник:	Бранко Црвенковски
Премијер:	Никола Груевски
Независност:	8. септембар 1991.
Површина
- Укупно	25.713 km² (145.)
- Вода (%)	1,9
Становништво
- 2006.	2.038.514 (140.)
- Густина	81/km²
Валута	Денар (MKD)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.mk
Позивни број	+389
¹Македонски је главни језик у службеној употреби. Језици које говори више од 20% становништва су такође у службеној употреби. Једини такав језик је тренутно албански, али само може да се користи на начин који је прописан законом (нпр. на званичним документима, у локалној самоуправи итд) и увек уз македонски језик. У појединим општинама где 20% становништва користи неки други језик, тај други језик је у службеној употреби (нпр. турски, српски, ромски или влашки језик).

Бивша Југословенска Република Македонија (према УН) или Република Македонија (уставно име) је држава у југоисточној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25 000 квадратних километара и око 2 милиона становника. Македонија је званични кандитат за улазак у Европску Унију. На северу се граничи са Србијом (221km), на западу са Албанијом (151km), на југу са Грчком (246km) и на истоку са Бугарском (148km). Укупна дужина границе износи 766km. Главни град је Скопље.

[уреди] Спор око имена

За више информација погледајте Македонско питање

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, Ватикан, Индија и 'друге међународне организације званично користе привремену референцу 'Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).^[1]

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Македоније

Град Битољ у 19. веку

Пре Балканских ратова историја Републике Македоније је везана за Македонију као историјску област. Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка на Ускрс (16. априла 1346.) у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Душанов законик је донет у Скопљу 21. маја 1349. године. Имао је 135 чланова, али је пет година касније допуњен са још 66 чланова тако да укупно има 201 члан. У склопу српске Царевине је била до 1371. Потом у оквиру Отоманског Царства под Марком Краљевићем. Непосредно пре 1912/3 данашња територија Републике Македоније је била под Отоманским царством. Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније добије статус аутономије, а уколико то буде немогуће - да буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Отоманско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су скоро сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске пружили помоћ у заузимању Једрене, па зато Србија није имала обавезу да поштује уговор са Бугарском. Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913. - 1915.). Грчка или "Егејска" Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација – ВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

Овај чланак је део серије о историји Републикe Македоније

Главни чланци

Вардарска Бановина СР Македонија Република Македонија

Категорија: Историја Македоније

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије. Независна од 17. новембра 1991. 2001. у западном делу Републике Македоније насељеном претежно Албанцима је дошло до сукоба између Албанаца и македонске војске и полиције. 2004. председник Републике Македоније, Борис Трајковски, је погинуо у авионској несрећи у Босни и Херцеговини. Новоизабрани председник је Бранко Црвенковски.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Републике Македоније

Република Македонија је држава у југоисточној Европи, у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

[уреди] Рељеф

Карта Републике Македоније

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских вапненаца (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина:

• Полог
• Дебарска котлина
• Охридска котлина
• Преспанска котлина
• Пелагонија

Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијата. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама:

• Скопска котлина
• Велешка котлина
• Тиквеш
• Ђевђелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује ју високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима:

• Струмичка котлина
• Кумановска котлина
• Овче поље

[уреди] Планине

Планина Кораб

[уреди] Клима, тло, вегетација

У Македонији влада субмедитеранска клима коју категоризују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.

Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно раслиње.

[уреди] Хидрографија

Сателитски снимак Охридског језера,и језера Велике и Мале Преспе

Најважније реке су Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица, Црни Дрим.

Македонија има 3 природна језера- Охридско, Преспанско и Дојранско. Охридско језеро је једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрва, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара.

[уреди] Становништво

Према попису становништва из 2003. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи: Македонци 64.2 %, Албанци 25.2 %, Турци 3.9 %, Роми 2.7 %, Срби 1.7 %, Бошњаци 0.8 %, Власи 0.5 % и други. ^[2]

[уреди] Психоетничка структура ^[3]

Македонија је састављена из следечих психоетничких група. Свака група заузима свој географски рејон и има своје психофизичке особине које је окарактеришу.

• Битољско-прилепска група
• Моравско-реканска група
• Мијачка група
• Преспанско-костурска група
• Струшко-охридска група
• Дебарска група
• Полошка група

[уреди] Демографија

Број становника Републике Македоније од 1992. до 2003. (у хиљадама)

За више информација погледајте Демографија Републике Македоније

Број становника: 2.022.547 (2002.); Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово; Национална припадност становништва је: Македонци 64,18%, Албанци 25,17%, Турци 3,85%, Роми 2,66%, Срби 1,78%; Службени језици су македонски и албански; Вероисповест: православци, муслимани, и у знатно мањем броју римокатолици, остале хришћанске верске групе и јевреји.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Републике Македоније

Облик владавине: република; Гласачко право: 18 година; Национални празник: 8. септембар.

[уреди] Управна подела

Подела Македоније на области

Главне стране: Статистичке области Републике Македоније, Општине Републике Македоније

Македонске статистичке области или региони постоје искључиво законских и статистичких разлога. Области су:

• Град Скопље
• Пелагонијска област
• Полошка област
• Источна област
• Југоисточна област
• Североисточна област
• Југозападна област
• Вардарска област

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123. Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 85.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Републике Македоније

10 македонских денара

Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика; Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Републике Македоније

Црква Св. Јован Богослов Канео

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом.

[уреди] Галерија

Споменик "Ослободиоци Скопља" у центру Скопља	Кораб – највиша планина Македоније	Шар планина	Црква светог Пантелејмона близу Скопља
Мајка Тереза у Скопљу	Православна црква Светог Тројства у Радовишу

[уреди] Види још

• Химна Денес над Македонија (композиција: Тодор Скаловски, текст: Владо Малески)
• Македонско питање
• Македонски писци
• Јовано, Јованке

[уреди] Референце

1. ^ Одлука Генералне скупштине Уједињених нација о пријему у Уједињене нације
2. ^ Резултати пописа 2003.
3. ^ Јован Цвијић: Психићке особине јужних Словена

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Република Македонија

• Канцеларија председника
• Македонски парламент
• Избори
• Влада Македоније
• Информације о Македонији ((en))

ЦЕФТА

 Албанија •  Босна и Херцеговина • Македонија • Молдавија • Србија ( КиМ) • Хрватска • Црна Гора