Szukaj:



Ostatnio oglądane:
  • Међународна реакција
  • Београд [sr]
  • Ален Исламовић [sr]
  • వర్గం:ఆంధ్ర ప్
  • 5. yüzyıl [tr]
  • Wikipedija:Pod lipo [sl]
  • 1989 [sr]
  • Ringa [tr]
  • Младен Војичић Тифа [sr
  • Resim:HILLBLU lente.png [tr]
  • Vikipedi:Köy çeşmesi [tr]
  • Wikipedija:Izbrane obletnice/Oktober [sl
  • Makarna [tr]
  • Рокенрол [sr]
  • Tahıl [tr]
  • వర్గం:క్రైస్తవ
  • 几何 [zh]
  • Сарајево [sr]
  • 9. октобар [sr]
  • Горан Бреговић [sr]
  • మూస:ఈ నాటి చిట్
  • వికీపీడియా:తెల
  • Persona non grata [sr]
  • 曲率 [zh]
  • 元氏 (北魏孝明帝女) [zh]
  • ప్రత్యేక:RecentChanges [
  • నంది [te]
  • 引力 [zh]
  • అనంతపురం [te]
    		• Wybierz język: ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh
    Historia i autorzy | źródło tekstu - Wikipedia | Edycja

    Међународна реакција на једнострано проглашење независности Косова и Метохије

    Са Википедије

    Овај чланак садржи информације о актуелном или заказаном догађају.

    Могуће је да чланак садржи спекулативан садржај. Могуће су честе промене информација током развоја догађаја

    Косовски парламент је 17. фебруара 2008. једнострано прогласио независност аутономне покрајине Косово и Метохија од Републике Србије. На ванредној свечаној седници парламента, за Декларацију о независности изјаснило се свих 109 присутних посланика[1]. Ту одлуку је Влада Србије још исте вечери поништила као противправни акт привремених органа у Приштини[2], а потом сазвала ванредну седницу Скупштине Србије поводом једностраног проглашење независности Косова и Метохије. Седница је одржана 18. фебруара на којој је 225 посланика[3] гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП-а, ЛСВ-а и СВМ-а нису гласали[3][4][5].

    Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 8. октобра 2008. предлог Србије којим се од Међународног суда правде у Хагу захтева саветодавно мишљење да ли је независност Косова и Метохије проглашена у складу са међународним правом.[6]

    Садржај

    [уреди] Прве реакције у свету

    ██ Косово и Метохија ██  Државе које су званично признале независност Косова и Метохије. ██  Државе које планирају да званично признају независност Косова и Метохије. ██  Државе које се одложиле одлуку o статусу Косова и Метохије или су изразиле неутралност по овом питању. ██ Државе које су изразиле неслагање са једностраним проглашењем независности или су изразиле жељу за даљим преговорима. ██ Државе које су изјавиле да неће признати независност Косова и Метохије. ██ Државе које се још нису изјасниле по овом питању.

    Прве реакције из света стигле су још истог дана, 17. фебруара. Портпарол Стејт департмента, Шон Макормак, изјавио је да су САД „примиле к знању“ ову одлуку косовскометохијског парламента, док је Русија оштро осудила ову једнострану одлуку и хитно сазвала састанак Савета безбедности УН[7].

    Седница Савета безбедности УН била је одржана 18. фебруара у 15 сати по локалном времену (Њујорк, САД). Амбасадор Русије при УН, Виталиј Чуркин рекао је да ће Русија инсистирати на поштовању резолуције УН 1244, према којој се гарантује теритопријални интегритет Србије[8]. Након двочасовне дебате, у којој је Русија подржала захтев Србије да Савет безбедности потврди територијални интегритет и суверенитет Србије, седница се завршила без доношења резолуције због дијаметрално различитих ставова Кине и Русије с једне стране, и САД и неких земаља Европске уније с друге[9].

    Прва земља која је званично признала независност Косова и Метохије била је Костарика, која је то урадила још 17. фебруара[10] [11], а потом и Авганистан[12]. Сутрадан, 18. фебруара 2008, званично признање су објавиле и САД, Француска, Велика Британија, Албанија и Турска[12]. Након изјаве Кондолизе Рајс, премијер Србије, Војислав Коштуница, најавио је повлачење амбасадора из САД[12].

    ЕУ је такође одржала састанак министара иностраних послова 18. фебруара 2008. у Бриселу. Као и УН, због немогућности заузимања заједничког става, ЕУ је објавила да оставља одлуку свакој од својих чланица да независно одлуче да ли ће признати независност Косова и Метохије или не[13][14]. У саопштењу Савета министара ЕУ, се креативно тумаче међународно-правни документи и стандарди, како би се пронашао разлог за посебно регулисање српске покрајине Косово у свету и охрабрило њено признање од стране земаља чланица ЕУ[15]. Углавном већина чланица ЕУ је или већ признала или је најавила признање Косова и Метохије. С друге стране, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су у првом тренутку одбиле да признају једнострану одлуку косовскометохијског парламента. [16] (касније ће Грчка заузети неутралнији став и изразити велику забринутост за мир у региону[17]).

    [уреди] Реакције Србије

    Председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН одржаној у Њујорку 18. фебруара 2008, коју је сазвала Русија, рекао је да је Декларација о независности Косова противзаконски акт косовског парламента и да представља отворено кршење УН резолуције 1244/1999 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, укључујући Косово и Метохију[18]. На упорно инсистирање неких земаља да је за ситуацију на Косову крив Слободан Милошевић, Тадић је рекао Слободан Милошевић више није присутан у политичком животу Србије, а да су Албанци и пре Милошевићевог доласка на власт тражили самосталност[18].

    Српски министар иностраних послова, Вук Јеремић, а у складу са акционим планом усвојеним на седници Владе Србије, повукао је амбасадоре Србије из САД, Француске и Турске. У свим земљама које су званично признале независност Косова, амбасадорима је наложено да уруче протестну ноту респективним владама. Међутим, одлучено је да прекида дипломатских односа неће бити[19]. Министар Јеремић је такође позвао Стални савет ОЕБС-а да осуди једнострану одлуку косовског парламента и да не дозволи прикључење Косова овој организацији, као ни УН[19]. Председник Србије, Борис Тадић, на вандредној седници СБ УН позвао је генералног секретара УН да упути инструкције свом представнику на Косову за поништење ове одлуке косовског парламента и да распусти Скупштину Косова због непоштовања Резолуције УН 1244[19], којом је загарантован државни суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

    Влада Србије и Савез студената Београда позвали су све грађане Србије на митинг против једностраног проглашења независности КиМ који се одржао 21. фебруара 2008. године у 17. сати у Београду[20]. Претходног дана су већ били одржани протести у другим градовима широм Србије (Ниш, Крагујевац, Бор)[20]. Паралелно са митингом под именом Косово је Србија, десили су се и нереди чији је биланс један мртав, 200 повређених од којих 35 полицајаца, 192 ухапшених, спаљене и демолиране амбасаде држава које су признале Косово, као и опљачкан и демолиран велики број продавница, банака, објеката Макдоналдса, поломљени излози и семафори. Укупна штета на имовини града Београда се процењује на 8 милиона динара[21].

    [уреди] Државе које су званично признале независност Косова

    1. Застава Авганистана Авганистан — 18. фебруар 2008. [12][22] (према универзалном времену UT)
    2. Костарика Костарика — 17. фебруар 2008. [10][11](према локалном времену UTC-6)
    3. САД Сједињене Америчке Државе — 18. фебруар 2008. [12][23]
    4. Француска Француска— 18. фебруар 2008. [12][24]
    5. Застава Албаније Албанија — 18. фебруар 2008. [12];
      • 19. фебруар 2008. — успостављени дипломатски односи са Косовом[25].
    6. Турска Турска — 18. фебруар 2008. [12]
    7. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство — 18. фебруар 2008. [12]
      • 20. фебруар 2008. — Велика Британија је именовала Дејвида Бланта за амбасадора на Косову и тако успоставила дипломатске односе са самопрокламованом државом[26][27].
    8. Застава Аустралије Аустралија — 19. фебруар 2008. [28]
    9. Сенегал Сенегал — 19. фебруар 2008. [29]
    10. Немачка Немачка — 20. фебруар 2008. [30]
    11. Летонија Летонија — 20. фебруар 2008.[31]
    12. Естонија Естонија — 21. фебруар 2008. [32]
    13. Италија Италија — 21. фебруар 2008.[33]
    14. Данска Данска — 21. фебруар 2008.[34]
    15. Луксембург Луксембург — 21. фебруар 2008.[35]
    16. Перу Перу — 22. фебруар 2008.[36]
    17. Застава Белгије Белгија — 25. фебруар 2008.[37] [38]
    18. Пољска — 26. фебруар 2008.[39]
    19. Швајцарска Швајцарска — 27. фебруар 2008.[40][41][42][43]
    20. Застава Аустрије Аустрија — 27. фебруар 2008.[44][45]
    21. Република Ирска Република Ирска — 29. фебруар 2008.[46]
    22. Flag of the Netherlands Холандија — 4. март 2008. [47]
    23. Застава Шведске Шведска — 4. март 2008. [48]
    24. Застава Исланда Исланд — 5. март 2008. [49]
    25. Словенија — 5. март 2008. [50][51]
    26. Застава Финске Финска — 7. март 2008. [52]
    27. Застава Јапана Јапан — 18. март 2008.[53][54]
    28. Застава Канаде Канада — 18. март 2008.[55]
    29. Застава Мађарске Мађарска — 19. март 2008. Након заједничке изјаве о признању са Хрватском и Бугарском,[56] Мађарска је званично признала независност Косова.[57]
    30. Застава Хрватске Хрватска — 19. март 2008.[58]
    31. Застава Монака Монако — 19. март 2008.[59]
    32. Застава Бугарске Бугарска — 20. март 2008.[60]
    33. Застава Лихтенштајна Лихтенштајн - 25. март 2008.[61]
    34. Застава Јужне Кореје Јужна Кореја - 28. март 2008.[62]
    35. Застава Норвешке Норвешка - 28. март 2008.[63]
    36. Маршалска Острва Маршалска Острва - 17. април 2008.[64]
    37. Застава Науруа Науру - 23. април 2008.[65]
    38. Застава Буркине Фасо Буркина Фасо - 24. април 2008.[66]
    39. Застава Литваније Литванија - 6. мај 2008.[67]
    40. Застава Сан Марина Сан Марино - 11. мај 2008.[68]
    41. Flag of the Czech Republic Чешка - 21. мај 2008.[69]
    42. Застава Либерије Либерија - 30. мај 2008.[70]
    43. Застава Сијера Леонеа Сијера Леоне - 13. јун 2008.[71]
    44. Застава Колумбије Колумбија - 6. август 2008.[72]
    45. Застава Белизеа Белизе - 7. август 2008.[73]
    46. Застава Малте Малта - 21. август 2008.[74]
    47. Застава Самое Самоа - 15. септембар 2008.
    48. Застава Португала Португал - 7. октобар 2008.[75]
    49. Црна Гора Црна Гора - 9. октобар 2008.[76]
    50. Македонија Македонија - 9. октобар 2008.[77]
    51. Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати - 14. октобар 2008.[78]

    [уреди] Непризнате државе које су званично признале независност Косова

    1. Република Кина Република Кина (Тајван) — 18. фебруар 2008. [79]

    [уреди] Државе које су изразиле жељу да признају независност Косова

    1. Застава Бангладеша Бангладеш[80]
    2. Катар Катар[81]
    3. Саудијска Арабија Саудијска Арабија[82]

    [уреди] Државе које не признају независност Косова и Метохије

    1. Застава Азербејџана Азербејџан[83]
    2. Застава Алжира Алжир[84]
    3. Застава Анголе Ангола[85]
    4. Застава Аргентине Аргентина — Према аргентинском министру иностраних послова, Хоргеу Тајини, Аргентина неће признати Косово јер проглашење независности овог региона „представља опасан преседан“ и зато што „Аргентина подржава принцип неповредивости територијалног интегритета једне земље“.[86]
    5. Застава Белорусије Белорусија[87]
    6. Застава Боливије Боливија[88]
    7. Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина на нивоу заједничких органа одлаже коначну одлуку ради избегавања напетости на етничком нивоу, с обзиром да су Срби једна од три конститутивне нације ове земље[89]. Званичници Републике Српске су на седници одржаној 21. фебруара оценили једнострано проглашење Косова и Метохије као међународни преседан.[90] На седници Народне скупштине Републике Српске донета одлука о непризнавању независности Косова и Метохије. [91][92]Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, рекао је да БиХ неће признати независност Косова и поновио да је Косово унутрашња ствар Србије.[93]
    8. Застава Бразила Бразил - не планира да призна независност Косова уколико таква одлука не произилази из договора са Србијом.[94]
    9. Ватикан Ватикан[95]
    10. Венецуела Венецуела[96][97] — Венецуелански председник, Уго Чавез, рекао је да Венецуела не признаје Косово зато што је независност Косова постигнута под притисцима САД[98].
    11. Вијетнам Вијетнам[99]
    12. Грузија Грузија[16][100][101]
    13. Грчка Грчка — Грчки председник, Каролос Папуљас је изјавио да решење мора бити задовољавајуће за обе стране и у складу са међнародним правом и Повељом УН, као и да међународна заједница треба да дозволи онолико времена колико год је потребно да се дође до таквог решења[102].
    14. Египат Египат — не признаје Косово нити косовски пасош.[103]
    15. Израел Израел [104]
    16. Индија Индија[105]
    17. Застава Индонезије Индонезија[106]
    18. Иран Иран[107]
    19. Јерменија Јерменија[108]
    20. Застава Јордана Јордан — сматра да олдуку мора донети СБ УН.[109]
    21. Јужна Африка Јужноафричка Република — заговара даље преговоре[110]
    22. Казахстан Казахстан[16]
    23. Кенија Кенија[111]
    24. Народна Република Кина НР Кина[112]
    25. Кипар Кипар[16][113]
    26. Киргистан Киргистан[114]
    27. Куба Куба — Фидел Кастро је, у својству новоизабраног саветника за спољне послове Кубе, напао Хавијера Солану као оца независности Косова и назвао га суштином неправде и неразума.[115]
    28. Застава Кувајта Кувајт — заступа наставак преговора.[116].
    29. Лаос Лаос[117]
    30. Застава Либије Либија — Либија неће признати једнострано проглашену независност Косова и Метохије и залаже се за наставак преговора који би довели до компромисног решења, изјавио је либијски државни министар за иностране послове Абелати Ел Обејди. 'Либија чврсто подржава' ставове Србије у вези са проглашењем независности Косова које 'представља кршење међународног права', упркос томе што се на званични Триполи из муслиманског света и Европске уније врши притисак да призна независност покрајине. Моамер ел-Гадафи не верује да наметнуто решење за Косово, донето ван Савета безбедности УН, може да донесе мир и стабилност у региону.[118]
    31. Застава Малезије Малезија — иако је првобитно разматрала признавање, Малезија је одлучила да тај процес замрзне и подржи иницијативу Србије пред УН.[119]
    32. Мексико Мексико — заговара даље преговоре.[120]
    33. Молдавија Молдавија[121]
    34. Нови Зеланд Нови Зеланд[122]
    35. Румунија Румунија[16][123]
    36. Русија Русија[16][113]
    37. Сингапур Сингапур[124]
    38. Словачка Словачка[16][113]
    39. Србија[16][113]
    40. Сри Ланка Сри Ланка[125]
    41. Застава Судана Судан — уз још неколико држава на скупу Организације Исламске Конференције се оштро успротивио резолуцији подршке проглашењу косовске независности.[126]
    42. Тајланд Тајланд — чека одлуку СБ УН.[127]
    43. Таџикистан Таџикистан[128]
    44. Украјина Украјина — Украјински председник је изјавио да је ситуација веома озбиљна, али да ће Украјина подржати српски став по питању Косова на састанку ОЕБС-а који је одржан 21. и 22. фебруара 2008.[129]
    45. Застава Уругваја Уругвај — неће признати независност Косова и Метохије јер не испуњава ниједан од три стуба независности - поштовање територијалног интегритета држава, решење добијено кроз преговоре и компромис као и признање од стране међународних организација.[130]
    46. Филипини Филипини — заговарају даље преговоре.[131]
    47. Застава Чилеа Чиле — се залаже за решење у складу са међународним правом и повељом УН добијено мирним преговорима.[132]
    48. Шпанија Шпанија[16][133] — Шпанија је истакла да је њен став увек био против стварања нових држава из чисто етничких разлога и да Шпанија не може да призна Косово и то не само због правних разлога већ и зато што је позивање на чисто етничке основе у супротности са нашим принципима. Шпанија је ове аргументе предочила на састанку Савета ЕУ и тиме допринела одлуци ЕУ да свака чланица одлучи сама о томе да ли ће признати или неће Косово[134].

    [уреди] Остале државе са неодређеним ставом

    1. Застава Ирака Ирак Министар спољних послова Ирака је изјавио да Ирак заступа немешање у унутрашње ствари других држава као и заштиту мањина.[135]
    2. Панама Панама је за сад без одређеног става према косовском питању.[136]
    3. Уганда Уганда пажљиво проучава косовску декларацију пре него што се одлучи на било какав потез.[16]
    4. Узбекистан Узбекистан још увек размишља.[16]

    [уреди] Међународне организације

    1. Уједињене нације — 17. фебруара 2008. на позив руског представника при УН, Виталија Чуркина, одржана је затворена ванредна седница на којој се дискутовало о отцепљењу Косова од Србије[137]. На овом састанку није донета никаква одлука због дијаметрално различитих мишљења земаља чланица о овом проблему, те је заказан нови састанак СБ УН за 18. фебруар, на захтев Србије и Русије. На том састанку Русија и Србија су захтевале поштовање Резолуције УН 1244/1999, док су друге земље инсистирале да је до ове ситуације дошло захваљујући политици Слободана Милошевића[18]. Генерални секретар УН, Бан Ки Мун, закључио је да, пошто није постигнут никакав договор, УНМИК ће и даље спроводити свој мандат у оквиру резолуције 1244/1999 која ће остати на снази док СБ УН не донесе другачију одлуку[18].
    2. Европска унија — 18. фебруара ЕУ је дала званичну изјаву да неће бити заједничког става о проглашењу независности Косова и да ће свака земља чланица донети сопствену и од ЕУ независну одлуку.[138] С друге стране, ЕУ шаље ЕУЛЕКС мисију— полицију и цивилну администрацију Европске уније (ЕУ) која би омогућила спровођење независности Косова по плану Мартија Ахтисарија[139].
    3. НАТО
    4. ОЕБС
    5. Савет Европе

    [уреди] Остали ентитети

    1. Застава Републике Српске Република Српска (Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина) — Скупштина Републике Српске је донела резолуцију о непризнавању једностране независности Косова и Метохије[91]. Народна скупштина Републике Српске оцењује једнострано проглашење Косова и Метохије као међународни преседан[90] и захтева од српских представника у Парламенту БиХ да не дозволе да БиХ призна независност Косова[92]. Такође се осуђују земље које су признале косовску независност и позива се на даље преговоре између Београда и Приштине. Народна скупшина РС је такође истакла да ће РС имати право да став о свом државно-правном статусу утврди на референдуму, ако већи број чланица УН призна на овај начин проглашену независност Косова и Метохије[91][92].
    2. Застава Баскије Баскија (Застава Шпаније Шпанија) одобрава једнострани потез косовске скупштине и изјашњава се за признавање независности Косова. Представник за штампу баскијске владе, Мирен Азкарате, рекла је да је проглашење независности Косова „нови пример у Европи на који се могу решавати проблеми кроз дијалог и поштовање жеље грађана“, и додала да у Европи, „сличан проблем постоји и у Белгији, Шкотској, Баскији и Каталонији“[140].