Краљево

Са Википедије

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 57411 становника (према попису из 1991. било је 57926 становника).

Координате: 43° 44′ СГ Ш, 20° 41′ ИГД

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Морава и Рибница. Општина има 121.707 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља : Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба, Заклопача и Жича.

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца. Војни аеродром Лађевци би ускоро требало да постане цивилно-војни аеродром, чиме би Краљево добило и везу са светом.

У Краљеву је спорт веома развијен, КК Слога и КК Машинац су чланови I кошаркашке лиге, чиме је Краљево постало једини град, осим Београда, и Новог Сада који има 2 прволигаша у најтрофејнијем српском спорту. Одбојкашки клуб "Рибница" (назван по истоименом делу града) стандардно је у I лиги.

Краљево поседује и једини прави аутодром за трке на кружним стазама у Србији, Аутодром Берановац на коме се током сезоне одржавају такмичења у ауто- и мото-спорту. У близини је и мото-крос стаза Метикоши. У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар Васин конак (тренуто у поседу СПЦ), Манастири Жича, Студеница, средњовековни град Маглич...

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Сирчанска бања... Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева Туристичка организација Краљева...

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Краљева

Далека историја краљевачког краја није истражена иако логичке претпоставке, с обзиром на географски положај и појединачна археолошка открића (тумули, "бакарне стрелице" итд), указују на постојање насеобине и две хиљаде година пре нове ере. На основу резултата досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета "Дивље поље" у Ратини и "Лађариште" у селу Врњци.

Вероватно је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у VI веку пре наше ере (грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе) на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Мораве (Атеница, Петрова црква и Крушевица).

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римљане у овај крај. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између горње Мезије и Далмације. Римљанима су ови крајеви били значајни, пре свега због рудног богатства а и због постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

И Средњи век је за краљевачку локалну историју у великој мери још у тами, мада прошлост која се везује за овај крај превазилази значај локалне историје. Према неким претпоставкама, доњи Ибар је "првобитна српска област", најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Прва српска држава, Рашка, настаје у XI веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - престоница и маузолеј родоначелника најзначајније српске династије, Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Павлица, средњевековни град Маглич и други. Овај крај пао је под турску власт седамдесетак година после косовског боја - 1458-59. године.

[уреди] Географија

Центар Краљева

Град Краљево има око 83.000 становника, а шире општинско подручје ома 125.000. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих Шумадијских и суровијих Старовлашких и Копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара. Клима му је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11°C, лети око 22°C а зими око 0°C (највећа летња, забелезена 22. јула 1939, била је 44,3°C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постао и велика саобрачајна раскрсница Србије. Кроз овај град пролазе значајне друмске саобрацајнице. Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском. Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, и људи . Краљево је и ту на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у висим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред Саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Груза. Река Ибар, са живописном културом, буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом, плени својом лепотом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним потоцним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица а леве - Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.124m), Столови (1.325m), Троглав (1.177m), Чемерно (1.579m), Радочело (1.643m) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

[уреди] Спорт

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и асоцијација чине значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата. Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације. Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова које се такмиче у више лига. Најуспеснији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги. Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркаски клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни "Студенти" су били најуспешнији у Регионалној, Другој Српској, Јединственој Српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге. Поред ових, најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије и Југославије. Тако карате клуб "Слога" већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом "Машинац". чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба "Ибар" који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш "Ибра", Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери "Краљева", једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб "Слога", рукометни клуб "Металац", кугласки клуб "Ибар", атлетски клуб "Металац", бициклистички клуб "Металац", клуб екстремних спортова "Баунти", боксерски клуб "Металац", смучарски клуб "Гоц", ауто-мото клуб "Награда Краљева", стонотениски клуб "Металац", аеро клуб "Михајло Петровић", параглајдинг клуб "Еол" ...Тениски клуб "Краљево"је забележио добре резултате...

[уреди] Познати Краљевчани

• Драган Живковић Тозовац, певач и композитор.
• Љубодраг Симоновић, кошаркашки репрезентативац (седамдесетих година прошлог века).
• Владе Дивац, кошаркаш, иако није рођен у Краљеву постао репрезентативац играјући у Краљеву.
• Лепа Лукић, певачица рођена у Милочају поред Краљева.
• Горан Петровић, савремени писац.
• Марко Николић, познати српски глумац рођен у Краљеву.
• Лаза Ристовски, познати рок музичар (почетак школовања и почетак каријере у Краљеву).
• Петар Луковић, новинар.

[уреди] Демографија

У насељу Краљево живи 45870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 19360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

[уреди] Референце

• Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• kraljevo.com
• kraljevo.co.yu
• kraljevo.org

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац