Владо Правдић
Са Википедије
Владо Правдић (рођен 6. децембра 1949. године у Сарајеву) je југословенски музичар који је најпознатији по свом раду у Бијелом дугмету. Од осталих група у којима је био члан, најпознатије су Амбасадори и Индекси.
Са седам година се уписао у музичку школу где је свирао клавир. Завршио је нижу и средњу музичку школу. После гимназије је уписао студије физике на Природно-математичком факултету у Сарајеву и догурао до статуса апсолвента.
Музичку каријеру почиње 1965. године у групи Вокинси. Незадовољан новом поставом и сит клавира, у јесен 1966. је напустио групу. 1968. године постао је члан групе Кост.
У септембру 1970. прешао је у Амбасадоре и с њима први пут ушао у студио. У то је време вокални солиста био Здравко Чолић, па је Здравкова плоча "Плачем за твојим уснама" (1971.) уједно и Владин дискографски деби. На Владину несрећу, цела је ствар прошла прилично неславно, пошто је оркестар потпуно прекрио оргуље, па се од Владиног првенца не чује ни један једини тон.
У пролеће 1971. заменио је у Индексима Ранка Рихтмана, купивши од њега оргуље "Hammond T 202". Сам је направио "Leslie" појачало, које је чак било боље од оригинала. С мањим прекидима због обавеза према факултету, свирао је с Индексима све до јесени 1973. и снимио укупно три и по сингла: "Сањам" (1971.), "И твоје ће проћи" (1973.), "Само су руже знале" (1974.) и песме "Повратак Џека Трбосјека и осталог зла" и "Угасила је пламен" на синглу "Плима" (1972.). Одласком Даворина Поповића и Боде Ковачевића у војску, Индекси су морали "на чекање", па се Влади указала прилика да за стално пређе у групу Јутро, која се од 1. јануара 1974. зове Бијело дугме.
Са Бијелим дугметом је снимио два албума "Кад би' био бијело дугме" и "Шта би дао да си на мом мјесту" пре одласка у војску 1976. Њега је у Дугмету заменио Лаза Ристовски. Владо се вратио у Бијело дугме 1978. Од 1978. до 1987. је са Дугметом објавио пет албума: "Битанга и принцеза", "Доживјети стоту", "Успаванка за Радмилу М.", "Косовка дјевојка" и "Пљуни и запјевај моја Југославијо". Након турнеје Дугмета под називом "Пљуни и запјевај, моја Југославијо", 1987. године, Владо се повукао и посветио компјутерима. И даље је сматран чланом групе јер - нити је истеран, нити је из ње отишао.
Владо Правдић данас живи и ради у Сједињеним Америчким Државама, где се бави послом невезаним за музику.
| Бијело дугме |
|---|
| Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски |
| Студијски албуми |
| Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984) | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988) |
| Концертни албуми |
| Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987) |
